forex trading logo

Serbian (Latin)English (United Kingdom)
PDF Štampa El. pošta
Napisao Snežana Nerić Ivanović   

Stiv Džobs

stiv džobs

Ovih dana u bioskopima se emituje film Stiv Džobs. Nisam filmski kritičar, pa nemam pravo na kritiku, ali smatram da jedna ovakva ličnost zaslužuje mnogo bolji film. S obzirom na to, da se spominje u mojoj knjizi, već dovoljno pokazuje da se Džobs jako visoko kotira na mojoj lestvici uspešnih ljudi. Zaista je poseban, stoga će se sa posebnom pažnjim provlačiti kroz neke moje naredne priče u ovoj kolumni. Inače verujem da sve „loše“ ima neku svoju, ponekad skrivenu, dobru stranu, pa evo neka ovaj film bude dobar povod da Stivu Džobsu posvetim ovu priču, (pošto sam film nije ispunio moja očekivanja).

Kroz celu knjigu insistiram da su naši potencijali veliki i da od nas samih zavisi da li ćemo i koliko uspeti u životu. Stiv Džobs je odličan primer. Nikakve predispozicije, naizgled, nije imao. Čak mu ni sreća u životu nije bila baš naklonjena, pa ipak je uspeo:

Dva puta „odbačen“, jednom od bioloških roditelja, drugi put od prvih usvojitelja. Njegova biološka majka ga je najpre dala na usvajanje, jedan od uslova bio je da novi roditelji budu fakultetski obrazovani i da dete završi fakultet. Usvojio ga je bračni par advokata, ali su ga "vratili", jer su shvatili da žele devojčicu i tako je dečak opet dat na usvajanje. Nakon toga ga je „odabrao“ bračni par Džobs, koje i smatra svojim pravim roditeljima. Kako ne može sve biti jednostavno, posebno ako može biti komplikovano i Džobsovi su imali problema oko usvojenja. Nisu završili fakultete (otac čak ni srednju školu). U pitanju je bila „radnička“ porodica... Posle niza peripetija, dobio je porodicu i ime Stiven.

Međutim, kada iz drugog ugla pogledamo ipak je imao sreće. Najpre rođen je, s obzirom na to da majka nije dobila odobrenje od roditelja da se uda za izabranika svoga srca, jer je druge nacionalnosti, mogla je da odluči da uopšte ne rodi dete, ali ga je na sreću svih nas, ipak donela na svet. Sa druge strane iako je isprva na neki način bio „odbačen“, čak dva puta, ipak je bio i „odabran“ i dobio porodicu, pažnju i ljubav – ... Svakako verujem da bi podjednako bio uspešan i da je rastao u sirotištu, (mnogo je drugih primera, neke spominjem i u knjizi) koji su odrastali bez roditelja i ostvarili velika dela.

Jedan od veoma važnih uslova njegove biološke majke je bio, da dete završi fakultet, čak je insistirala da se usvojitelji pismeno obavežu da će odvajati sredstva kaiko bi mu omogućili da upiše fakultet, što su oni i učinili. Džobs je upisao, ali fakultet nije završio, napustio ga je nakon prvog semestra.

Svakako sam pobornik da sve što otpočnete, pa i školovanje, treba završiti. Jedan od razloga je što ćete dokazati sebi da ono što započnete možete i da završite. Drugi, možda važniji, je što nakon svake pročitane strane, postajete pametniji, čak i ako iz same knjige, teksta, brošure... usvojite i prihvatite samo jednu ideju ili vas pokrene makar jedna rečenica. Treći razlog je što prilikom školovanja imate priliku da učite od osoba koje imaju bogato životno iskustvo, ali i priliku da svoje ideje razmenjujete sa ostalim učenicima, koji takođe mogu biti inspiracija, podstrek ili pomoć. Ali ne po svaku cenu, ako se ne pronalazite u tome slobodno odustanite. Svakako i ako ne završite školovanje imate podjednakih šansi za uspeh, što nam Stiv Džobs svojim primerom potvrđuje. Ali upravo ovom temom će se baviti jedan od narednih postova...

Nakon napuštanja studija ipak je pohađao neka predavanja kao na primer kaligrafiju i kako kaže „Da nisam bio prisutan upravo na ovim predavanjima Mek nikada nebi imao višestruke slovne tipove i proporcionalno postavljene fontove“, zamislite koje bi još dobre ideje dobio da je prisustvovao i ostalim predavanjima – upravo u ovome leži razlog zašto je školovanje bitno.

Zamislite sad, pored svih peripetija i borbi koje je imao kroz život, zadesila ga je u istoriji retka pojava - Izbacili su ga iz sopstvene firme. Osnovao je Apple još davne 1976. da bi desetak godina nakon toga (1985.) bio „parlamentarno proteran“ većinom glasova - iz sopstvene firme. Zamislite sada sebe šta biste Vi uradili na njegovom mestu... Šta je on uradio? „Ustao, namestio krunu i krenuo dalje“ – prodao je sve što je imao, osim deonica u Apple-u i pokrenuo novu firmu NeXT. Opet desetak godina kasnije (1996.) Apple, kome je u tom trenutku pretio stečaj, je otkupio NeXT i vratio Džobsa u svoje redove. Ostalo je istorija...

Kada smo kod istorije, do momenta konačnog uspeha primetićete da je prošlo dobrih 20 godina: rada, padova, uspeha, poraza, pokušaja i mnogo čega.

Još jedan interesantna podatak za Džobsa, takođe jedinstven u istoriji ušao je u Ginisovu knjigu rekorda kao najmanje plaćeni rukovodilac sa godišnjom zaradom od samo 1$ :) Ko bi još pristao na ovako nešto, osim čoveka koji je zaista zaslužno ušetao u svet uspešnih.

Čitamo se uskoro!

Snežana Ivanović,
autor priručnika
Život je lep
– Uputstvo za upotrebu – 
Kako do posla“

Foto: www.powerofpositivity.com

Povratak na glavni meni - Kako do posla

 



Copyrighted EMC. Pokreće EMC.