forex trading logo

Serbian (Latin)English (United Kingdom)
PDF Štampa El. pošta
Napisao Administrator   

Zdravstven radnici

Ima nas i ovakvih i onakvih, lepih i ružnih, veselih i namrgo?enih, sre?nih i tužnih... Svako od nas je izabrao neko zanimanje koje mu, po njegovom mišljenju „leži“. Ve?ina nas se „pronalazi“ u svom poslu i trudi se, da to što ume i zna, iskoristi na najboji mogu?i na?in. Postoji i nekolicina onih koji nisu zadovoljni svojom radnom pozicijom, ne ose?aju se sre?no na poslu koji rade. (Ako se nalazite u ovoj kategoriji, moram da naglasim, još jednom, upravo vi ste kroja? svoje sudbine i klju? je samo i jedino u vašim rukama. Ako želite da promenite nešto ovo sad je trenutak! U?inite bilo šta, u najmanju ruku krenite da planirate kako da poravite svoj život i status. Kada smislite nešto korisno, revolucionarno i sjajno krenite u akciju, ali se najpre, pokrenite. Ako ne u?inite prvi korak osta?ete tu gde jeste, a tada vam život ne?e biti onoliko lep, koliko može da bude.)

Poznajem hiljede osoba koje su upisale: prava, ekonomiju, mašinstvo, prirodne ili društvene nauke... Me?u njima je bio veliki broj onih, koji su želeli da zaista studiraju ono što su upisali, dali odli?ne rezultate i sada su sre?ni i zadovoljni svojim poslom. Ali me?u ovim ljudima je bio i veliki broj onih, koju su upisali to samo zato što su: želeli da odlože služenje vojnog roka, nisu imali gde da se zaposle pa su rešili nešto da studiraju, neko od prijatelja je upisao isti fakultet... Me?u njima, je bilo i onih koji su se tu pronašli, pa postali sre?ni „što su zalutali“, ali i onih koji su u me?uvremenu odustali i pronašli sebi nešto interesantnije. Koliko postoji ljudi, toliko je i razli?itih pri?a i svaka ima neki svoj smisao. Me?utim, ja do sada nisam upoznala ni jednu osobu, koja je upisala medicinu, a da ovaj poziv nije volela.

Iskrena da budem, li?no ne poznajem veliki broj doktora i uopšte medicinskih radnika, ali one koje ja poznajem „smem da stavim glavu na panj“, da su to zaista najbolji ljudi koje sam ikada upoznala. Ne, nisu u pitanju osobe koji svoj posao obavljaju samo na svom radnom mestu za šta su pla?eni. Svi oni ?e dotr?ati do vaše ku?e kada ih pozovete, ako nekome pozli na ulici prisko?i?e u pomo?, ili u lakšim slu?ajevim uputiti savet putem telefona... Oni odli?no znaju, da za to ne?e biti dodatno pla?eni, a ?esto ne?e dobiti ni „hvala“. Ono što je fascinantno, oni to i ne o?ekuju. U tom trenutku im je jedino bitno da vama, ili nekome ko ima problem, bude bolje.

U ovom pozivu nije pitanje da daju maksimum od sebe, ovde nisu samo oni u pitanju u pitanju je ogromna odgovornost i u velikom broju slu?ajeva ?injenica da nekome spašavaju život, a u blažim oblicima otklanjaju bol. Znate i sami kako se ose?ate kada imate neki zdravstveni problem. ?ak i obi?na glavobolja, kijavica ili zubobolja ume da poremeti dnevne aktivnosti. Najbolje je da uopšte nemate predstavu o tome kako je osobi koja ima neke ve?e i ja?e bolove.

Ako budemo potpuno iskreni, nije za svakoga ovaj poziv, li?no ja imam fobiju od belih mantila. Veoma neprijatno se ose?am u bolnici. Poprili?no ?esto, posebno pri susretu sa iglom, padnem u nesvest. Mislim da imam sre?e, da ne odlazim ?esto kod lekara. Iskreno ne bih nikada mogla da obavljam ovaj posao.

Ali ono što me svaki put iznova užasne jeste tretman koji ove osobe imaju. Ako izuzmemo sitnice kao što su: da su im poprili?no niske plate (ma šta bio prosek), ako se ne slažete sa mnom, zapitajte se samo koliko vredi ?injenica da vam je neko samo ublažio ili otklonio bol, a koliko podatak da ste ostali u životu. Da ih pacijenti tretiraju tako kako ih tretiraju, ponekad veoma surovo i nehumano. Da poneko nema ni trunku razumevanja, da su i oni samo ljudi... Postavlja se pitanje, šta je to što njih zadržava na radnom mestu, ako nije njihova iskrena želja da pomognu?

Današnji naslov u novinama, me je naterao da odustanem od unapred pripremljenog teksta, jer je ovo zaista strašno. Kakvi su to uopšte ljudi?

Vratimo li se, samo par desetina godina u prošlost, shvatili bismo, da su u to vreme i travari bili pravo bogatstvo. Shvatili bismo da nije na svakom koraku postojao dom zdravlja. Žene su se pora?ale kod ku?e, u njivama, štalama... Le?enje su mogli sebi da priušte samo pojedinci... Hitna pomo? je bila misaona imenica, a izle?enje mnogih bolesti samo san i „pusta želja“... Danas, uz sav komfor koji imamo, nauku koja napreduje, besplatno le?enje, lekove i privilegije koje su nam dostupne, dopuštamo sebi da pomislimo da neko od njih nije dao sve od sebe.

Istina, ima nas raznih, po neki put do?e do propusta, pogrešne dijagnoze, pa i fatalnih ishoda... Ali me vre?a situacija, da se toliko mnogo piše o propustima, a toliko malo o njihovim podvizima i uspesima. Imajmo u vidu da su i oni samo ljudi, sa svim problemima koje i mi, obi?ni smrtnici, imamo. Zaista nisam upoznala ni jednog zdravstvenog radnika koji je namerno nekome prepisao pogrešan lek ili namerno oduzeo ne?iji život. Pa ?ak ni nekoga ko nije uložio svo svoje znanje i iskustvo da pomogne. Najbolje bi bilo, da onog momenta kada pomislimo da nisu dali sve od sebe, razmislimo kako bi nam bilo da bolnice uopšte ne postoje? Šta bismo uradili da za naš bol ne postoji lek i da smo ostavljeni na milost i nemilost sudbini? ...

Imajmo na umu da njihov posao nije jednostavan. Jedno je ako hleb ili pecivo nije naraslo, ako ste umesto 100 naplatili 90 dinara, ako ste poslali e-mail na pogrešnu adresu, pogrešno napisali ime u novinama, isporu?ili pošiljku na pogrešnu adresu ili kasnite sa isporukom... a nešto sasvim drugo kada ne?iji život držite u rukama. Svaki posao sa sobom nosi odgovornist. Na svima nama je da svoje obaveze obavljamo maksimalno profesionalno, sa što manje propusta. Svaka greška, ma kakva bila, nosi poslerdice, ali su one, ma kako se nama velike ?inile, ništavne u pore?enju sa spašavanjem ne?ijeg života. Pri tom, pozicija lekara je veoma stresan posao, posebno u momentu kada tu?i život zavisi od njih... Nikada ne?emo biti svesni koliko straha ima osoba koja tu?i život drži o koncu. Koliko je u stanju da nadljudske snage i energije ulože da iskoriste svaku trunku svog znanja i iskustva da nekome bude bolje. Možemo li biti svesni, koliko su nesre?ni kada ne uspeju da pomogne ili „ugledaju smrt“ u svojim rukama. Samo možemo da zamislimo, kolika je njihova sre?a, kada u?ine ?udo i sa?uvaju još jedan život...

Pravo je vreme da postanemo svesni, koliko smo sre?ni, što postoje ljudi koji su položili Hipokratovu zakletvu. Da budemo zadovoljni, što postoji neko ko može da nam pomogne kada nam je teško. Bilo bi idealno kada bismo uspeli makar da poštujemo „beli mantil“ kada ve? nismo u prilici da uti?emo na to da im plata bude kakvu zaslužuju. U?inimo i sami nešto po tom pitanju ,koliko ko može, za po?etak zahvalnost bi bila sasvim dovoljna!

 

Tekst je posve?en zdravstvenim radnicima koji daju svaki atom svoje snage, da bi nama bilo bolje, uz iskrene želje da im plate budu više, a posla manje.

 

?itamo se uskoro

Snežana Ivanovi?, autor priru?nika
Život je lep – Uputstvo za upotrebu – Kako do posla“


Povratak na glavni meni - Kako do posla

 



Copyrighted EMC. Pokreće EMC.