forex trading logo

Serbian (Latin)English (United Kingdom)
PDF Štampa El. pošta
Napisao Snežana Nerić Ivanović   

Kreativno učenje

kako se pise ne znam ili neznamMali je broj ljudi, a posebno dece koji vole da uče. Čak i oni koji su jako dobri đaci, pri pomisli da treba da odvoje deo svog vremena na učenje, posustaju... Verovatno problem leži u saznanju da se nešto „mora“, pa „prisila“ vrši pritisak i izaziva odbojnost. Verovatno bi drugačiji pristup, posebno deci koja iskaču iz „šablona“, doprinela da se iz njih izvuče maksimum, a onda ko zna gde bi nam kraj bio... Možda bi svako dete u svojim talentima, bilo mali Ajnštajn :) Stoga mi je veoma drago kada naiđem na kreativne ljude koji, znaju da na interesantan način usade znanje, ne samo deci već i odraslima.

Ovih dana sam na društvenim mrežama naišla na interesantan “status“: „Kako se piše NE ZNAM ILI NEZNAM? Pa ti napiši da ZNAŠ!“ Pored osmeha koji mi je izmamio, prisetila sam se svojih školskih dana.

Dok sam bila đak, bilo je sramota, kada vas profesor ili nastavnik prozove, reći ne znam! Naravno da ponekad, nisam bila spremna. Ali, pre bih „skočila u bunar“, nego to priznala. Ono šta mi je posebno bilo interesantno jeste način na koji sam tada, kao dete, odgovarala. Šta sam radila? Koristila sam sva raspoloživa znanja: iz tog ili drugih predmeta, časopisa, literature, od onoga šta sam čula na radiju, TV-u ili „prolazu“ od sagovornika, profesora... Zdravom logikom sam pokušavala da se prisetim i kažem ono što bi mogao da bude tačan odgovor. Koristila sam sva raspoloživa sredstva i znanja da se prisetim tačnog odgovora... Iznenađujuće je bilo koliko sam visoke ocene dobijala. Dakle, naravoučenije, znanje leži u nama, samo ga treba „iščačkati“. To je u neku ruki i logično. Neko, ko je došao do određenog saznanja, morao je da razmišlja i iskoristi sva moguća dotadašnja znanja koja su mu bila na raspolaganju, da bi došao do sopstvenog otkrića, koja smo mi kasnije proučavali u školi. Ako je mogao on, što ne bih mogla i ja? Šta je još interesantnije, takvi odgovori su mi dali mnogo veći uvid u potencijale ljudskog mozga, a tačan odgovor bi mi se urezao u pamćenje, i to mnogo duže, nego oni koje sam naučila i na taj način dobila ocenu.

Celog života sam okružena veoma interesantnim, pametnim, mudrim i kreativnim ljudima. Ima ih u svim branšama, svih doba i svih obrazovnih struktura. Od radnika, preko vlasnika malih i srednjih preduzeća, umetnika do doktora nauka. Od onih koji uopšte nisu završili školu, loših đaka, preko sasvim prosečnih, do onih sa sjajnim ocenama i visokim obrazovanjem. Svako od njih je u svojoj oblasti na neki način „genije“, primenjuje interesantan pristup i biva „majstor“ svog zanata. Zahvalna sam i srećna, što poznajem takve ljude, a posebno se oduševim kreativnošću onih koji pokušavaju da približe neke prave vrednosti i razviju svest ostalih na interesantan i primamljiv način.

Jedna prijateljica radi kao učiteljica. U nizu reklamnog materijala koji smo radili za EMC, bilo je i listića za yamb i karata. Ona je odmah uzela dobar deo i objasnila mi kako podučava đake: Kada radi sabiranje, mališane uči da igraju karte. Kaže tako lakše nauče da sabiraju, a kada ih uči množenje, igraju yamb i očas posla savldaju množe i utvrde sabiranje. Nedavno mi je prijateljica koja radi kao turistički vodič, ispričala kako je u jednom muzeju šifra za wireless Milena Pavlović Barili. Kako kažu zaposleni, prvo pitanje ljudi koji dođu u posetu je: „Koja je šifra za wireless?“. Upravo ona bude najbolji i najkreativniji način da zapamte šta su gledali.

Kragujevac, kao mesto dobrog druženja, prepuno je ljubitelja, kafe, pića, ali i dobrog zalogaja. Posebno me raduje činjenica da postoje mesta koja na kreativan način svojim nazivom, posetiocima mogu da približe umetnost pa su neka od omiljenih mesta okupljanja: Oblomov, Da Vinchi, Hemingway... Ovih dana se otvara i nova pizzeria - Picasso. Eto idealne prilike da, pored prijatne atmosfere i bogatih ukusa, sagledamo i ožda proučimo dela, umetnike i njihov rad i tako budemo na korak bliži znanju i umetnosti.

Svako od nas je na neki način poseban, kreativan i interesantan. Na ovim prostorima je jako puno inteligentnih, vrednih, talentovanih, dovitljivih i šarmantnih osoba. Ovo nam potvrđuje niz: nagrada, priznanja, medalja, pehara, diploma... koje svakodnevno osvajaju naši pojedinci i/ili timovi, kroz takmičenja i to u svim oblastima: sport, nauka, tehnika, umetnost... Ako sagledamo, površinu države, broj stanovnika, uslove pod kojima radimo i sve ostale „sitnice“, deluje kao da ovde leži „gen“ ili nešto slično, što nam daje „privilegiju“ da nižemo uspehe. Pa nije bez razloga priča da smo „nebeski“ narod. Da smo zaista posebni, govori u prilog i činjenica da su „naši ljudi“ i u svetu, uspešni. O nekima bruje mediji, dok o drugima čujemo kroz razgovore na proslavama, susretima, društvenim mrežama, na ulicama ili kafanama. Dakle, već imamo predispozicije, samo još malo rada na sebi i eto šanse za vrhunske rezultate. Šta je potrebno? Samo još malo našeg rada na sopstvenim potencijalima i sigurno postajemo još bolji. Ko pokuša, on to i ostvari, šta ćemo, takva nam je sudbina ;) - Samo se treba pokrenuti!

Čitamo se uskoro

Snežana Ivanović autor knjige
Život je lep – Uputstvo za upotrebu – Kako do posla“

 

 

Povratak na glavni meni - Kako do posla

 



Copyrighted EMC. Pokreće EMC.