forex trading logo

Serbian (Latin)English (United Kingdom)
PDF Štampa El. pošta
Napisao Snežana Nerić Ivanović   

Zašto trenutno nemate posao?

Jedno od značajnijih pitanja koje se često postavi (ponekad i nekoliko puta na dan) je “Ko je kriv?” Nekako smo skloni da druge okrivimo za propuste, dok sebi “za nijansu :)” lakše oprostimo, - jer svako greši, pa grešimo i mi. I dok smo skloni da sebe svrstamo u aleju “ko radi taj i greši”, isto tako ponekad umemo da drugima zamerimo njihove propuste (često čak i ako iste i sami činimo).

Moja omiljena deviza koju (uvek) kažem kada pokušavam da kroz šalu opravdam nešto što ne želim da priznam, a svima je jasno da sam baš ja pogrešila, je: “Neko je uvek kriv, a taj neko nikad nisam ja” :)

Malo kroz šalu, više kroz zbilju, priznam da sam pogrešila, ali da mi ne treba zameriti, jer bih, podrazumeva se, sve to, da mogu da vratim vreme, nekako zaobišla i ispravila propust, naravno kada bi to ikako bilo moguće.

Svi mi grešimo. Što je odlično, jer nam upravo ovaj podatak ne dozvoljava da (strogo) sudimo drugima. Ako mi imamo pravo na grešku, svakako možemo i drugima oprostiti njihove propuste, jer smo svi u “istom košu”. Kako lepo reče Ajnštajn: “Onaj ko nikada nije pogrešio, nikada nije ništa novo ni pokušao”.

Kada smo već kod grešaka, uvek se setim jednog časa fizike i lekcije koja je dvosmisleno ukazala na ono što će nas kasnije čekati u životu. Na pitanje koje je postavila profesorka, učenik je pogrešno odgovorio, ali se i odmah “ispravio”. Kako je rekao, napravio je “banalnu grešku”. Na šta je ona prokomentarisala: “Ne postoji, banalna greška. Svaka greška je greška, a ona se skupo plaća!”

Posebno ovakvu priču, odlično oslikava svako takmičenje. Učesnici imaju mogućnost da samo jednoga dana u jednom trenutku, u ograničenom vremenskom terminu “zablistaju”. Svaka greška, ma koliko ona bila “banalna” košta ih “titule”. Od uspeha, “slave”, zacrtanog plana ili cilja, deli ih još mnogo dana.

Sada sledi najvažnije pitanje: “Ko je kriv za to, ukoliko trenutno nemate posao?”
Verovali ili ne – ne mora biti niko!

Kako niko? Pa neko mora da bude kriv! Ako već neko mora, onda neka bude. U tom slučaju:
- Kriva su naša prevelika očekivanja.

Kako? Nekako se podrazumeva da očekujemo da će se neko drugi zauzeti za nas: bilo da nas obavesti o odličnoj radnoj poziciji, da “urgira” da baš nas pozovu ili da ih pak, sami zamolimo da kažu neki lepu reč o nama u datom trenutku, ili da nas pozovu ili predstave kao najboljeg kandidata... Očekujemo da će nam “oni” pronaći posao. Tako očekujemo da to uradi bilo ko: roditelji, prijatelji, ljudi iz okruženja koje manje ili više poznajemo, pa i biro za zapošljavanje, čak i država, politička partija...

Postavlja se jednostavno pitanje, zašto nam “oni” nisu pomogli?

Puno je razloga, a ni jedan od njih ne mora da bude zato što je ta osoba “loša”. Možda jednostavno nisu znali da vama treba posao. Možda nisu u toliko dobrim odnosima sa potencijalnim poslodavcima pa nisu hteli ni da pitaju. Možda ne žele da povlače vezu, jer im niste toliko važni u životu, pa čuvaju svoju “priliku” za neki važniji cilj, molbu ili pitanje. Možda nisu imali dovoljno vremena, pa su jednostavno u brzini zaboravili na nas. Možda nisu sigurni u naše kvalitete, pa ne žele da se založe za osobu za koju nisu sigurni da je najbolje rešenje. Možda su poslali poruku, pitali ili predložili nas kao odlično rešenje i odmah na to zaboravili. Sa druge strane, može se dogoditi da potencijalni poslodavac pomisli da mi nismo dovoljno motivisani da radimo, čim nas neko drugi prijavljuje na radno mesto umesto nas samih, pa nas odmah otpiše, kao nepouzdanu i inertnu osobu. Možda su kada su čuli za raspisanu radnu poziciju, odmah na tom mestu videli nekoga sebi bližeg (sestru, prijateljicu, rođaku, kumu, svastiku, brata od tetke...) pa su namerno nas zamenarili i predložli drugu osobu...

Kako videte dosta je razloga zašto nam neko nije pomogao. Pri tom kako možete primetiti, bez i trunke razloga da osoba (ma ko daje) ima zle namere (mada se može i to dogoditi, da jednostavno ne želi da mi budemo srećni i imamo posao).

Gledajte to ovako. Činjenice su sledeće: niko se neće zaizeti za nas sa toliko želje, energije, strasti i entuzijazma, kao što možemo mi sami.
Pazite sada, niste vi krivi, nije kriva okolina, okolnosti, slabe ili jake veze, okruženje i poznanstva - kriva su samo naša prevelika očekivanja (od drugih)!

Što pre budete shvatili da su konci samo i jedino u vašim rukama, pre ćete stići do cilja – (pa i do zaposlenja). Što pre odlučite da manje očekujete od drugih, a da više grabite za sebe, pre ćete naći posao. Pri tom veoma je važno, niko ne poznaje toliko dobro vas kao vi sami! Niko se poslodavcu ne može predstaviti u tako dobrom svetlu kao vi. Ne zato što neko drugi to ne želi, već zato što vi ipak najbolje poznajete sebe. Zašto onda prepuštati stvar slučaju?

Ma šta da u životu želite – borite se sami! Uzmite stvari u svoje ruke! Pokrenite se! Krenite baš vi da tražite! Što manje očekujte od drugih! Na kraju krajeva, na taj način, kada znate da nikome ništa “ne dugujete” bićete i najsrećniji.

Sada kada ste otkrili način kako da prebrodite ovu trenutnu situaciju učinite nešto, bilo šta, jedan mali korak koji će vam omogućiti da ovakva situacija bude samo trenutna! Napravite plan akcije, proučite šta bi to koraci mogli dovesti do zaposlenja i u akviju. Verujem da će vam knjiga "Život je lep - Uuputstvo za upotrebu - Kako do posla" u tome pomoći. Nabavite svoj primerak, proučite je i krenite u akciju, uskoro vas očekuje posao iz snova nemojte ga propustiti, učinite sve što je u vašoj moći da do njega dođete. Srećno!

Čitamo se uskoro

Snežana Ivanović, autor knjige
„Život je lep – Uputstvo za upotrebu – Kako do posla“


Povratak na glavni meni - Kako do posla

 



Copyrighted EMC. Pokreće EMC.