forex trading logo

Serbian (Latin)English (United Kingdom)
PDF Štampa El. pošta
Napisao Snežana Nerić Ivanović   

Malo je sasvim dovoljno!

malo je mnogo važno, jer uvek, samo malo fali

Ovih dana prolazeći pored Gimnazije oduševljeno uočavam da su kolumne na kojima se lepe reklamni posteri potpuno očišćene, skinuti su svi plakati i stoje prazne iščekujući nove „ponude“. Povremeno, kada naiđem na reklame: postere, cirade, bilborde... koje dugo stoje i obaveštavaju nas o događajima koji su odavno prošli, zapitam se „čija je nadležnost“ njihovog uklanjanja?

Nedavno sam razgovarala sa prijateljicom koja je boravila u Sloveniji. Odmah sam prokomentarisala kako su mene, kada sam bila tamo, oduševile dve stvari: neverovatna tišina i čistoća. Kroz smeh komentarišemo kako je i nju to isto oduševilo i da ja baš o tome htela da govori, ali i da su ostali koji su posetili Sloveniju isto to istakli. Kroz priču komentarišemo kako je svima nama koji iz Srbije izađemo uglavnom interesantno kako je „tamo“ (u toj drugoj državi) čisto. Da li je moguće da mi, koji smo jeli srebrnim kašikama, još dok su ostali narodi (kako umeju neki tekstovi da kažu) bili „divljaci“ sada sa oduševljenjem uočavamo kako su drugi gradovi besprekorno čisti a naši? Pri tom često pročitamo i kako nas je ropstvo pod Turcima unazadilo i „odvojilo od srebrnih kašika“.

Jedne godine kao osmomartovski poklon od muža dobijam putovanje u Istambul. Moram da priznam da sam bila oduševljena. Kako samo može biti interesantno posetiti grad koji se prostire na dva kontinenta, sa preko 10 miliona stanovnika plus još oko dva miliona ljudi koji nekim poslom dođu u ovu metropolu.

Odmah po dolasku, а par dana prеd međunarodni Dan žena, primetili smo ciradu – reklamu okačenu duž velike ograde – kojom, kako smo uspeli da protumačimo nepoznat nam turski, gradonačelnik čestita 8. mart svim damama... (ili tako nešto...). Lepo, posmislili smo, više obraćajući pažnju na sam dizajn i štampu reklamnog banera.

Čime sam još u ovom gradu bila zaista fascinirana?

Učiniće sve da se razumete, „svi“ govore srpski ili neku verziju naših srodnih jezika ili u najmanju ruku poznaju nekoga ko bi se sporazumeo sa vama. Pre nego što kažu cenu, ponude vam da sve pregledate i isprobate, posluže i vas i osobe sa kojima ste došli: sokom, kafom, ratlukom ili onim što je trenutno na raspolaganju, potrude se da svi uživaju dok čekaju vašu odluku. Svi su nečim uposleni, rade svi, od dece do starih, sjajni trgovci, spremni da usluže i to na najkreativniji mogući način primenjujući sve savremene i tradicionalne načine kako bi robu prodali. Sve je besprekorno čisto i svi se trude da tako i ostane. Kada autobus ili taksi stoji, dok očekuju nove putnike, njihovi vlasnici u rukama drže krpe i flašu vode i čiste ih... Kada želite da nešto bacite, odmah će to prva osoba koja je u blizini uzeti i baciti u kantu, bez obzira na to, što niste kupili kod nje. Javni toaleti, koji se nalaze na svakom koraku su besprekorno čisti i dezinfikuju se odmah po vašem izlasku. Kada operete ruke, tu zaposlena žena pokupi sav višak vode sa oboda lavaboa.

U povratku (9. ili 10. marta) prošli smo pored iste one ograde na kojoj je bila okačena cirada... tamo je više nije bilo...

Pomislih, kako je sasvim malo, dovoljno da sve funkcioniše besprekorno. Šta li nas sprečava u tome?

Život je lep – učinimo da tako i ostane

Čitamo se uskoro

 

Snežana Ivanović, autor knjige
„Život je lep – Uputstvo za upotrebu – Kako do posla“


Povratak na glavni meni - Kako do posla

 



Copyrighted EMC. Pokreće EMC.